U oktobru 2012. godine smo posetili italijanski grad San Remo. San Remo se nalazi na severozapadu Italije, u neposrednoj blizini granice sa Francuskom.
Bili smo smešteni u hotelu Eden koji je kategorisan sa 3 zvezdice. U principu hotel nije loš, ali je dosta star i pre bi se reklo da zaslužuje 2 zvezdice. Radi se na renoviranju i treći sprat je završen, ali mi smo bili na drugom. Na sajtu možete videti sliku samo jedne sobe:
Međutim, naša soba nije ni ličila na ovu. Bila je duplo manja i nije imala terasu već samo jedan visoki prozor. Ipak, sve je bilo savršeno čisto, dušeci su bili udobni, a peškiri se menjaju svakodnevno. Takođe nas je u kupatilu dočekala gomila kremica, sapunčića i sličnih hotelskih sitnica.
Hrana je bila dosta dobra i nismo ostajali gladni. Osoblje hotela je zaista ljubazno i za njih samo reči hvale.
Ostale slike koje možete videti na sajtu hotela su otprilike ono što ćete i videti tamo.
Sam grad je relativno mali i, pošto je sezona završena, početkom oktobra je već bio poprilično pust. Hotel Eden se nalazi direktno iznad Corto Matuzia, ulice koja ide paralelno sa plažom i prelazi u Lungomare Imperatrice ulicu (ako idete ka istoku). Sa desne strane je park Giardini Marsaglia koji ulicu prati celom dužinom.
Ona se završava kod trga Ćezare Batisti (Piazza Cesare Battisti) i taj deo otprilike označava početak centra grada. Tu se nalazi velika ruska pravoslavna crkva, ušuškana među palmama.
U ovoj crkvi je bio sahranjen prognani crnogorski kralj Nikola I Petrović, sve do 1989. godine kada su njegovi posmrtni ostaci preneti i sahranjeni na Cetinju. Njegova ćerka Jelena, poznata kao Jelena Savojska, bila je udata za italijanskog kralja Viktora Emanuela III. O njihovoj ljubavi se ispredaju legende, a ispred ove crkve se nalaze i njihove biste, u čast voljenoj kraljici i njenoj porodici.
Odatle izlazite na Corso Matteotti, šetalište koje krije mnoštvo lepih zdanja, hotela, ugostiteljskih lokala i prodavnica. Tu se nalazi palata Borea d'Olmo, u kojoj se nalazi Gradski muzej koji, između ostalog, čuva predmete koji su pripadali Đuzepeu Garibaldiju. Ono što je interesantno u San Remu je da ulice nisu baš paralelne ili kružne, kako smo mi navikli, nego često krivudaju, a dešava se i da zavrnu pod uglom od 90 stepeni. Primera radi:
Drugi "problem" može biti to što se ulice slično zovu (na slici gore Largo Nuvoloni i Via Luigi Nuvoloni) pa ako niste vični romanskim jezicima, može biti zbunjujuće. Ovo napominjem zato što zaista vredi procunjati se uličicama po centru grada, možete naći svakakvih prodavnica i kafeterija, poslastičarnica, a i lepih arhitektonskih ostvarenja. Ipak, teško je izgubiti se, pogotovo ako imate mapu.
Meni je San Remo oduvek bio poznat po muzičkom festivalu, koji pamtim iz detinjstva kao nešto ogromno, raskošno, šljašteće...
Zbog toga mi je bilo šokantno da saznam da se festival održava u prostorijama bioskopa, a tek kad sam videla da to spolja izgleda kao neki ćumez...
Simpatično je što u toj ulici možete na pločniku videti sve pobednike festivala od osnivanja do danas.
Malo dalje od Aristona (ka istoku i dalje) nalazi se bioskop Central u koji preporučujem da uđete i pogledate freske. Da, freske. U bioskopu. Klopa je dobra u piceriji Club 64 označenoj na mapi.
Sledeća lokacija koju bi trebalo posetiti u ovom kraju je Piazza San Siro na kom se nalazi istoimena katedrala.
Stari grad San Rema se nalazi poviše trga San Siro, počev od ostataka starih zidina Torre della Ciapela, na trgu Eroi Sanremesi. Kako se ovaj deo obale zove Cvetna rivijera, iznad i ispod autoputa A10 kojim možete stići do Francuske, prostiru se nepregledne botaničke bašte. Na ovom trgu se nalazi pijaca na kojoj se može videti, a i kupiti prelepo cveće.
U blizini su i stara gradska palata i srednjovekovna četvrt La Pigna, koja počinje od kapije Porta di Santo Stefano kao svojevrsne granice između starog i novog dela grada. Čitav ovaj kraj je u znaku sv. Stefana - tu su i trg Santo Stefano i crkva istog imena, kao i Via Santo Stefano.
Ako volite da fotografišete arhitekturu, ne propustite Corso degli Inglesi. Kako samo ime kaže, ovde su smešteni Englezi, odnosno njihove vile. Naravno, u njih se ne može ući, ali zaista ima fascinantnih zgrada i okolnih parkova. A kad smo već kod Corso degli Inglesi, evo još jedne potvrde da bi valjalo da imate mapu!
Što se plaža tiče, već su sve bile zatvorene ili puste. Meni lično se ne dopada italijanski sistem plaža, ali ako ništa drugo, bar su od divnog peska.
A i šetalište je baš cool.
San Remo je poznat i po proizvodnji ekstra devičanskog maslinovog ulja i možete ga kupiti gotovo svuda i u svim oblicima.
Ja ne volim luke nešto naročito, tako da u tom delu grada nisam bila pa vam ne mogu prepričavati ništa iz prve ruke. U svakom slučaju, vredi posetiti i taj deo grada jer se i tu nalazi nekoliko trgova, restorana morske hrane, manjih crkava...
U ovom delu oko hotela Eden i nema baš bogznašta da se vidi... Uglavnom su stambene zgrade i hoteli, pansioni, a ako se krene ka zapadu, počinju neke automehaničarske radnje i tako neke bezvezarije. Čak smo se i "zagubili" par puta po nekim mračnim uličicama. Doduše, i tu se može naći nešto ovako:
Toliko o San Remu od mene.
 |
| Photo taken from http://www.photo-transport.co.uk |
Međutim, naša soba nije ni ličila na ovu. Bila je duplo manja i nije imala terasu već samo jedan visoki prozor. Ipak, sve je bilo savršeno čisto, dušeci su bili udobni, a peškiri se menjaju svakodnevno. Takođe nas je u kupatilu dočekala gomila kremica, sapunčića i sličnih hotelskih sitnica.
Hrana je bila dosta dobra i nismo ostajali gladni. Osoblje hotela je zaista ljubazno i za njih samo reči hvale.
Ostale slike koje možete videti na sajtu hotela su otprilike ono što ćete i videti tamo.
Sam grad je relativno mali i, pošto je sezona završena, početkom oktobra je već bio poprilično pust. Hotel Eden se nalazi direktno iznad Corto Matuzia, ulice koja ide paralelno sa plažom i prelazi u Lungomare Imperatrice ulicu (ako idete ka istoku). Sa desne strane je park Giardini Marsaglia koji ulicu prati celom dužinom.
Ona se završava kod trga Ćezare Batisti (Piazza Cesare Battisti) i taj deo otprilike označava početak centra grada. Tu se nalazi velika ruska pravoslavna crkva, ušuškana među palmama.
U ovoj crkvi je bio sahranjen prognani crnogorski kralj Nikola I Petrović, sve do 1989. godine kada su njegovi posmrtni ostaci preneti i sahranjeni na Cetinju. Njegova ćerka Jelena, poznata kao Jelena Savojska, bila je udata za italijanskog kralja Viktora Emanuela III. O njihovoj ljubavi se ispredaju legende, a ispred ove crkve se nalaze i njihove biste, u čast voljenoj kraljici i njenoj porodici.
Odatle izlazite na Corso Matteotti, šetalište koje krije mnoštvo lepih zdanja, hotela, ugostiteljskih lokala i prodavnica. Tu se nalazi palata Borea d'Olmo, u kojoj se nalazi Gradski muzej koji, između ostalog, čuva predmete koji su pripadali Đuzepeu Garibaldiju. Ono što je interesantno u San Remu je da ulice nisu baš paralelne ili kružne, kako smo mi navikli, nego često krivudaju, a dešava se i da zavrnu pod uglom od 90 stepeni. Primera radi:
Drugi "problem" može biti to što se ulice slično zovu (na slici gore Largo Nuvoloni i Via Luigi Nuvoloni) pa ako niste vični romanskim jezicima, može biti zbunjujuće. Ovo napominjem zato što zaista vredi procunjati se uličicama po centru grada, možete naći svakakvih prodavnica i kafeterija, poslastičarnica, a i lepih arhitektonskih ostvarenja. Ipak, teško je izgubiti se, pogotovo ako imate mapu.
Meni je San Remo oduvek bio poznat po muzičkom festivalu, koji pamtim iz detinjstva kao nešto ogromno, raskošno, šljašteće...
Zbog toga mi je bilo šokantno da saznam da se festival održava u prostorijama bioskopa, a tek kad sam videla da to spolja izgleda kao neki ćumez... |
| Photo taken from http://www.globeholidays.net |
Simpatično je što u toj ulici možete na pločniku videti sve pobednike festivala od osnivanja do danas.
Malo dalje od Aristona (ka istoku i dalje) nalazi se bioskop Central u koji preporučujem da uđete i pogledate freske. Da, freske. U bioskopu. Klopa je dobra u piceriji Club 64 označenoj na mapi.
Sledeća lokacija koju bi trebalo posetiti u ovom kraju je Piazza San Siro na kom se nalazi istoimena katedrala.
Stari grad San Rema se nalazi poviše trga San Siro, počev od ostataka starih zidina Torre della Ciapela, na trgu Eroi Sanremesi. Kako se ovaj deo obale zove Cvetna rivijera, iznad i ispod autoputa A10 kojim možete stići do Francuske, prostiru se nepregledne botaničke bašte. Na ovom trgu se nalazi pijaca na kojoj se može videti, a i kupiti prelepo cveće.
U blizini su i stara gradska palata i srednjovekovna četvrt La Pigna, koja počinje od kapije Porta di Santo Stefano kao svojevrsne granice između starog i novog dela grada. Čitav ovaj kraj je u znaku sv. Stefana - tu su i trg Santo Stefano i crkva istog imena, kao i Via Santo Stefano.
Ako volite da fotografišete arhitekturu, ne propustite Corso degli Inglesi. Kako samo ime kaže, ovde su smešteni Englezi, odnosno njihove vile. Naravno, u njih se ne može ući, ali zaista ima fascinantnih zgrada i okolnih parkova. A kad smo već kod Corso degli Inglesi, evo još jedne potvrde da bi valjalo da imate mapu!
Što se plaža tiče, već su sve bile zatvorene ili puste. Meni lično se ne dopada italijanski sistem plaža, ali ako ništa drugo, bar su od divnog peska.
A i šetalište je baš cool.
San Remo je poznat i po proizvodnji ekstra devičanskog maslinovog ulja i možete ga kupiti gotovo svuda i u svim oblicima.
 |
| Photo taken from http://www.italianvisits.com |
U ovom delu oko hotela Eden i nema baš bogznašta da se vidi... Uglavnom su stambene zgrade i hoteli, pansioni, a ako se krene ka zapadu, počinju neke automehaničarske radnje i tako neke bezvezarije. Čak smo se i "zagubili" par puta po nekim mračnim uličicama. Doduše, i tu se može naći nešto ovako:
No comments:
Post a Comment